Статорске шипке се обично састоје од два реда шипки типа -састављених од неколико ланаца повезаних паралелно. Циркулишућа струја изазива неуједначен пораст температуре између жица и ствара губитке. Да би се смањили губици циркулационе струје, статорске шипке често користе Роебел технологију транспозиције (погледајте одељак о основној технологији за детаље). Да би се даље смањили губици циркулационе струје, неопходни су прорачуни засновани на механизму генерисања циркулационе струје, а развијен је и софтвер за оптимизацију дизајна транспозиције статорских шипки у великим хидро-генераторима. Структуре паралелног споја статорске шипке хидро-генератора углавном имају два типична типа: тип стеге и тип електричног споја. Пречник статора структуре типа стезаљке је око 7% већи од пречника структуре типа електричног споја, а оптерећење при заваривању је веће.
Методе за побољшање носивости крајње струје-капацитета статорских шипки кроз структурални дизајн обухватају обраду слојева ниске{1}}против-короне отпорности и високог{3}}отпорних-јединица на телу шипке. Метода за карактеризацију деградације главне изолације статорских шипки генератора заснована на струји поларизације и струје де-заробљавања може се користити за процену стања после-очвршћавања и деградације изолације под термичким напрезањем.
Проучавање електричног поља у изолационој структури шипке статора високонапонских{0}}мотора захтева анализу расподеле електричног поља у прорезима, унутрашњем штиту и крајевима. Истраживања показују да је највећи потенцијал анти-коронског слоја у изолационој структури типа прореза- приближно линеарно позитивно повезан са површинском отпорношћу материјала анти-корона слоја и напоном шипке, и приближно линеарно повезан са квадратом аксијалне дужине ваздушног јаза између одстојника. Упоређујући изолационе структуре типа прорез{6}}и валовите плоче-, највећи потенцијал анти-коронског слоја је значајно нижи када се користе бочне валовите плоче него када се користе одстојници.
