Електрично заваривање спојева статорске шипке може користити двоструки метод хлађења ваздушним и воденим хлађењем. Током заваривања, уређај за мерење температуре прати температуру око вара, а за хлађење се користи ваздушно хлађење. Када температура пређе 100 степени, активира се хлађење водом. Након заваривања, ваздушно хлађење се користи за сушење и спору топлотну обраду како би се спречило оштећење изолације и побољшала ефикасност заваривања.
Да би се смањили губици циркулационе струје, статорске шипке често користе Роебелову технологију транспозиције, где се жице једном увијају у прорезу, узрокујући да се потенцијал индуктивности цурења у прорезу међусобно поништава. Методе транспозиције укључују недовољну транспозицију, празну транспозицију и продужену транспозицију, а њихов оптимизован дизајн мора узети у обзир факторе као што је губитак бакра. Истраживање електричног поља изолационих структура шипки статора углавном се фокусира на три области склоне коронском пражњењу: прорез, унутрашњи штит и крајеви шипке. Студије показују да када се користи бочна-ребраста плочаста изолациона структура, највећи потенцијал анти-корона слоја је нижи него када се користи структура типа јастучића-; унутрашња заштитна структура са ниским-отпорним појасом и спољном бакарном траком је ефикаснија изолациона структура.
